Santa Maria della Salute Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Santa Maria della Salute. Зар није лепше носит лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепо спалит срце и луб; тонут о броду, трнут у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековат у те, Santa Maria della Salute? Опрости, мајко, много сам страдо, многе сам грехе покајо ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма'; за чим сам чезно, чему се надо, све је то давно пепо и пра', на угод живу пакости жуте, Santa Maria della Salute. Тровало ме је подмукло, гњило, ал опет нећу никога клет; шта год је муке на мене било, да никог за то не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је то с ове главе, са луде, Santa Maria della Salute! Тад моја вил...
